Милош Мариновић, аутор једне од најлепших љубавних песама - Одакле мени, рођен је у Нишу, СР Србија, СФР Југославија.

Поезијом се бави дуги низ година и до сада је објавио пет збирки песама: Анђео у очима сенки (1992), Само за њу (1993), Успаванка за Мају М. (1995), Да тебе нема (2010) и Морнарски чвор (2017). Његове збирке, због свог лирског стила, имају способност да читаоца повуку у дубоку унутрашњу потрагу за смислом живота, обухватајћи теме љубави, губитка, постојања и унутрашњих дилема, често истражујући контрасте између светлости и таме, радости и туге.

Међу песмама које су посебно привукле пажњу публике и критике издвајају се и Да не постоји киша – интимна, крхка композиција која истражује присуство нежности у одсуству; Хиљаду – песма о вредностима које не нестају у суочавању са неизговореним речима и вечитим питањима о близини и дистанци; Немој више да се љутиш – као тихи дијалог у ком се помирење осећа више у паузама него у стиховима; и Раскрварена колена, снажан лирски исказ који дочарава борбу, пад и устајање – и у телесном и у духовном смислу.

Мариновићев песнички израз карактеришу филозофске рефлексије и изражена емоционалност, кроз бављење питањима која су универзална за људску природу. Његова поезија, често смештена између личног и универзалног, отвара простор за тиху, али снажну комуникацију са читаоцем.

Поред поезије, Мариновић у свом раду користи и друге видове уметности, померајући границе традиционалног песничког израза. Његов уметнички приступ није ограничен само на писану реч – он поезију посматра као живу, флексибилну форму која може да постоји и делује у различитим медијима и истражује на који начин стих може да проговори у слици, како тишина у песми може да се претвори у тон и на који начин то може да буде наставак песничке мисли.

Тако његова поезија постаје основ за звучне композиције, видео-радове који заједно стварају нови уметнички простор – простор у ком поезија више није само форма, већ искуство. Оваквим радом Мариновић отвара песму ка публици на неконвенционалан начин, подстичући дијалог између различитих видова уметности и охрабрујући читаоца или слушаоца да поезију доживи не само интелектуално, већ и телесно, чулно, емотивно.

Временом, његови стихови постали су инспирација и другим уметницима – ликовним ствараоцима, рецитаторима и ауторима из различитих медија. Ови радови, настали као уметнички одговори на Мариновићеву поезију, представљени су кроз различите самосталне пројекте.

Добитник је књижевних награда и похвала за поезију, а његове песме су заступљене у зборницима и часописима.

Поред уметничког стваралаштва, Милош Мариновић је и инжењер по образовању – дипломирао је и магистрирао на Електронском факултету у Нишу, што сведочи о његовом широком дијапазону интересовања и способности да помири рационално и емотивно, техничко и уметничко унутар свог личног и професионалног идентитета.